U materinu i sa dzezom- recenzija knjige "Pijanista" Alesandra Barika

Trubac koji je proveo na parabrodu Virdzinijan sest godina ima sjajnu pricu da isprica. Pricu o Deni Budmanu T.D. Lemonu Novecentu, dzez pijanisti rodjenom na brodu Virdzinijan koji isti nikada nije napustio pa kao da nikada stvarno nije ni postojao. Pricalo se da je svirao muziku koja nije postojala. Legenda o njemu prosirila se do te mere da je i Jelly Morton, pijanista koji je izmislio dzez morao da se ukrca na brod i u muzickom duelu pokusa da demonstrira Novecentu i svima ostalima da je upravo on Bog dzeza.
Taj muzicki duel je maestralno prikazao Bariko, koji kroji pricu tako da sva muzikalnost teksta dolazi do izrazaja. Prelazeci preko recenica stice se osecaj kao da zapravo prelazis preko nota na partituri za pesmu koja otkriva sve i koju nikada pre nisi cuo.
Kao i u drugim svojim delima  i u "Pijanisti" stvara magicnu atmosferu oko likova.
Uspeo je da na jednostavan, muzikalan nacin predstavi neophodnost  prelaza iz perioda mastanja i sanjarenja u period sazrevanja kao kada sedis na gomili dinamita na parabrodu Virdzinijan i moras da sidjes. Moras da izaberes jednu zenu, jedan posao, jednu ulicu u kojoj ces ziveti. A Novecentu se grad, ugledan sa stepenica parabroda cinio bezmeran, kao klavir od milion dirki a on je muziku koja pre toga nije postojala svirao na 88 dirki. On je taj zivot odsvirao na svom klaviru, i odbijao da ga prozivi u realnom svetu. Kroz svoju muziku je obisao citav svet, video najudaljenije gradove, hodao po najlepsim ulicama i niko bolje od njega o njima nije pricao a da nikada  zapravo nogom nije krocio ni na jedan pedalj kopna. Svirajuci na 88 dirki svoju partituru zivota on je bio bezmeran a ne covecantstvo. Kako se odreci toga i da li je to stvarno neophodno?

Autor teksta: Jelena Popović

Categories: alesandro bariko, italijanska literatura, monolog, novecento, pijanista, recenzija, RECENZIJE, virdzinijan