Lista knjiga za citanje Skota Ficdzeralda

Skot Ficdzerald je 1936.godine predložio bolničarki Doroti Ricardson 22 knjige koje je smatrao vaznim, prenosi Open Culture. Doroti je negovala knjizevnika koji je u tom periodu boravio u hotelu "Groove Park. Inn" dok je njegova supruga Zelda lezala u obliznjoj bolnici. Na listi se nalaze Prust, Ibzen, Stendal i drugi naslovi:

1.Sestra Keri,  Teodor Drajzer
2.Zivot Isusov, Ernest Renan
3.Lutkina kuca, Henrik Ibzen
4.Vinesburg, Ohajo, Servud Anderson
5.Prica starih zena, Arnold Benet
6.Malteski soko, Dasel Hamet
7.Crveno i crno, Stendal
8.Kratke priče Gi de Mopasana
9.Istorijski uvid u savremenu psihologiju, Gardner Marfi
10.Price Antona Cehova,priredio Robert Linskot
11.Najbolje americke humorističke kratke price, urednik Aleksander Jesup
12.Pobeda, Dzozef Konrad
13.Pobuna andjela, Anatol Franc
14.Drame Oskara Vajlda
15.Svetiliste, Villijam Fokner
16.U seni devojaka cvetova, Marsel Prust
17.Oko Germantovih, Marsel Prust
18.Svanov put, Marsel Prust
19.Juzni vetar, Norman Daglas
20.Bastenska zurka, Ketrin Mejnsfild
21.Rat i mir, Leo Tolstoj
22.Dzon Kits i Persi B. Seli: Kompletna poetska dela

Categories: americka knjizevnost, books, citati, knjige, knjizevnost, literature, reading list, scott fitzgerald, skot ficdzerald, veliki getsbi

Hemingvejeva pariska autobiografija-recenzija

"Ako je čovek bio te sreće i živeo u Parizu kao mlad, onda bilo kuda krenuo u toku života on će biti sa njim, jer Pariz je pokretni praznik."

U knjizi Pokretni praznik, Ernest Hemingvej opisuje Pariz iz dvadesetih godina 20 veka, grada koji je bio centar intelektualne elite toga doba.

Pisci su pukom slučajnošću nailazili jedni na druge u "Klozeri d Lila" ili nekoj od posećenijih kafana i uz vino raspravljali o životu i umetnosti.

Kroz knjigu se provlače priznata knjićevna imena poput Džojsa i Paunda, dok se najviše pažnje posvećuje piščevom odnosu sa Skotom Ficdžeraldom i Gertrudom Stajn.

"Žena teške građe kao seljanka koja govori sve vreme" davala je savete Hemingveju da kupuje slike umesto odela dok jednu od najinteresantijih delova knjige čini rasprava imeđu pisca i gospoćice Stajn o njenoj poznatoj tezi da su svi oni generation perdue.

Za Ficdžeralda, Hemingvej kaže:

"Njegova darovitost bila je prirodna kao i šare koje je prah iscrtao na krilima leptira. U pravo vreme on je toga bio nesvestan kao i leptir, i nije ni primetio kada su šare pokvarene i zbrisane. Docnije, postao je svestan svojih oštećenih krila i kako su ona bila načinjena te je naučio da misli, ali više nije mogao da leti jer je bio izgubio ljubav za letenje i sećao se samo vremena kada mu za to nije bio potreban nikakav napor. "

 Hemingvej piše uverljivo u onom kontekstu da daje konkretne opise svog puta do Luvra iz ulice u kojoj stanuje do opisa Klozeri d Lila kafane u kojoj je prijatno sedeti u jesen sa stolovima u senci drveća ali propušta da da ista više od toga.

Izuzev izvesnih manje-više senzacionalističkih detalja iz svog života i odnosa sa određenim književnicima i ljudima oko sebe koji mogu zadovoljiti potrebu ljubitelja autobiografija, sama knjiga ne nudi ništa što bi čitaoca intelektualne provinijencije moglo zadovoljiti.

Kao izvesna vrsta turistickog vodiča kroz Pariz 20.veka i životne dogodovštine Ernesta Hemingveja u istom knjiga predstavlja uspešan poduhvat, ali u onom delu u kojem se naziva romanom ostaje samo pokušaj.

Categories: americka knjizevnost, ernest, hemingvej, moveable feast, Pariz, pokretni praznik, putopis, recenzija, skot ficdzerald