Crtacko umece Franca Kafke

Franc Kafka jedan je od najznacajnijih pisaca 20. veka cija su gotovo sva dela objavljena posthumno zahvaljujuci njegovom prijatelju Maksu Brodu a suprotno Kafkinoj želji da ona budu spaljene.
Manje poznati su Kafkini crteži pronadjeni u pismima koje je Kafka pisao svojoj verenici Felici Bauer i u njegovim dnevnicima. Svoje crteze je, barem prema svedocenjima Gustava Janusa dozivljavao kao intimnu stranu sebe:

"Nakon sto sam mu prisao, spustio je olovku na papir na kojem su se nalazile skice uzurbano nacrtanih cudnih figura.

Crtao si?

Kafka se nasmejao i rekao: Ne. Tosu samo skrabotine.

Mogu li da pogledam? Kao sto i sam znas, veoma me interesuje crtanje.

Ali ovo nisu crtezi namenjeni za pokazivanje bilo kome. Potpuno su licni, i stoga necitki hijeroglifi.

Uzeo je parce papira i bacio u kantu koja se nalazila iza njegovog pisaceg stola.

Moje figure nemaju standardne proporcije. Nemaju sopstveni horizont. Perspektiva oblika koji pokusavam da zabelezim nalazi se izvan papira, na drugom kraju nezaostrene olovke-u meni!"

Izdvajam nekoliko crteza koji su meni privukli paznju dok sabrane crteže Franca Kafke možete pronaći u knjizi Setnja po krovu koju je priredio Jovica Aćin u izdanju Geopoetike:

Tri trkaca iz "Nestanka" 1912/1913

Mislilac iz pisma upucenog Felici Bauer (10/13.1.1913)

Zena zmija iz "Dnevnika" 1917.godina

Setnja krovom bez pantalona

Macevanje-iz "Osam sinova" 1917.

Zlovoljan covek u crnom odelu-iz "Dnevnika" (14.10.1921)

Konj i jahac-iz "Aforizama" 1917.

Mama Kafka cita (gore)-iz "Dnevnika" (2.10.1911)

Dvojica koji cekaju-iz "Procesa" 1914/1915

Tri trkaca-iz "Nestanka", 1912/1913.

Izvori:
http://cultura.elpais.com/cultura/2011/07/04/album/1309730401_910215.html#1309730401_910215_0000000000
http://link.springer.com/article/10.1007%2FBF02093071#page-1

Categories: ceska knjizevnost, crtezi, franc kafka, franz kafka, knjizevnost, prikazi, umetnost

Odlomak iz knjige "Pismo ocu"- Franc Kafka

5.februar 1918.

Nije to lenjost, ni zla volja, ni nespretnost-mada ima pomalo od svega toga, jer "gamad se izleze ni iz cega"- sto cini da mi nista ne polazi za rukom, ako se uopste moze govoriti o neuspehu, ni porodicni zivot, ni neprijateljstvo, ni brak, ni posao, ni knjizevnost- vec je u pitanju nedostatak tla, vazduha, zapovesti. Njih da stvorim, moj je zadatak, no ne kako bih, recimo, potom mogao da nadoknadim propusteno, vec da ne bih nista propustio, jer je zadatak skoro sasvim drugaciji.  To je cak najiskonskiji zadatak, ili je barem njegov odsjaj, kao kad pri usponu na vrh u proredjenom vazduhu covek moze iznenada da stupi u sjaj dalekog sunca. To nije ni izniman zadatak; on je zasigurno vec vise puta postavljen. Ono, da li u takvom obimu, ne znam. Koliko mi je poznato, sa sobom nisam doneo nijednu pretpostavku zivota, vec samo opstu ljudsku slabost. Njome sam se- u tom pogledu je ona dzinovska snaga- energicno prihvatio negativnih aspekata svog vremena, koje mi je veoma blisko i protiv koga nemam pravo da se borim, nego da ga u izvesnom smislu zastupam. Nisam imao nikakav nasledjeni udeo ni u najneznatnijem pozitivnom ni u krajnje negativnom aspektu koji je preobrce u nesto pozitivno. Nisam, kao Kjerkjegor, uveden u zivot, doduse, vec onemocalom rukom hriscanstva, niti sam, kao cionisti, uhvatio poslednji pes jevrejske molitvene odore koja odlece. Ja sam kraj ili pocetak.

Categories: citati, franc kafka, franz kafka, knjizevnost, odlomci, pisma, pismo ocu

Pismo Franca Kafke iz 1917.godine upuceno Felici Bauer

Franc i Felice

Da se u meni bore dvojica, to znaš. Da onaj bolji od dvojice, pripada Tebi, u to sam poslednjih dana najmanje sumnjao. O toku borbe si čitavih pet godina bila obaveštavana rečju i ćutanjem, i naizmenično, i jednim i drugim, što je Tebi, većinom, donosilo patnju. Ako pitaš da li je to uvek bilo istinito, mogu reći da se ni prema jednom čoveku nisam više suzdržavao da svesno ne lažem kao prema Tebi.
Nekih prikrivanja je bilo, a laži veoma malo, pod pretpostavkom da uopšte može biti "veoma malo laži".
Ja sam lažljiv čovek, na drugi način ne mogu da održim ravnotežu, moj čun je veoma krhak. Ako sebe preispitam kakav mi je konačan cilj, proizilazi da ja zapravo ne težim da postanem dobar čovek i da odgovorim zahtevima najvišeg suda, već sasvim suprotno, težim za tim da sagledam čitavu ljudsku i životinjsku zajednicu, spoznam njihove osnovne sklonosti, želje, etičke ideale, da ih svedem na jednostavne obrasce, i da se, što je moguće pre, razvijem u tom pravcu do tog stepena da se svima umilim i to (ovde nastaje skok) toliko umilim da bih na kraju, ne gubeći ničiju ljubav, kao jedini grešnik koga neće peći, sve one niskosti što se kriju u meni smeo da izvodim otvoreno, naočigled celog sveta. Sažeto rečeno, meni je stalo malo do ljudskog suda, pa i taj sud hoću da prevarim, doduše bez prevare.(...)
(...) Uostalom, poveriću ti jednu tajnu u koju u ovom trenutku ni sam ne verujem (iako bi me u nju mogla ubediti tama koja se u daljini oko mene spušta kad pokušavam da radim ili mislim), ali koja, ipak, mora da je istina: ja više neću ozdraviti. Upravo zato što to nije tuberkuloza koja se leči ležanjem i posebnom negom, već jedno oružje čija krajnja neophodnost ostaje dok živim. A oboje ne možemo ostati živi.
                                                                                                                                                                                          -Franc

Categories: ceska knjizevnost, citati, felice bauer, franc kafka, franz kafka, knjizevnost, pisma, pismo ocu

Kakve knjige trebamo da citamo-Franc Kafka

I think we ought to read only the kind of books that wound or stab us. If the book we’re reading doesn’t wake us up with a blow to the head, what are we reading for? So that it will make us happy, as you write? Good Lord, we would be happy precisely if we had no books, and the kind of books that make us happy are the kind we could write ourselves if we had to. But we need books that affect us like a disaster, that grieve us deeply, like the death of someone we loved more than ourselves, like being banished into forests far from everyone, like a suicide. A book must be the axe for the frozen see within us. That is my belief.

Categories: books, citati, franc kafka, franz kafka, knjige, knjizevnost, literatura, odlomci, quotes