Usnih je od kamena-Branko Miljkovic

Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju,

ali ne veruj moru koje nas vreba i mami,

Prostore gde nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti

klanjaju

vidis li okrenuta zaboravljenim danima u tami?

Tebe tri sveta vole tri vatre prze. A mi

idemo ispred nade koju lutajuce pustinje proganjaju

Oni smo sto su sve izmislili i ostali sami,

zeno od svetog mermera bela uteho kojoj se priklanjaju.

Na zvucnim obalama gde drevno zavrsava more

kamenim srcem slutis: vazduh je veliko cudo.

Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore

prema vrhovima koji zagubise nam trag. Al ludo

ne veruj tome moru koje nas vreba i mami.

Kristalna jezera sanjaj u tami.

Categories: branko, branko miljkovic, pesme, poezija, usnih je od kamena

Ljubav poezije-Branko Miljkovic

Ja volim srecu koja nije srecna

Pesmu koja miri zavadjene reci

Slobodu koja ima svoje robove

I usnu koja se kupuje za poljubac 

Ja volim rec o koju se otimaju dve slike

I sliku nacrtanu na ocnom kapku iznutra

Cvetove koji se prepiru sa vremenom

U ime buducih plodova i prolecne casti 

Ja volim sve sto se krece jer sve sto se krece

Krece se po zakonima mirovanja i smrti

Volim sve istine koje nisu obavezne

Jer prava istina je stidljiva kao miris

Ja volim jucerasnje neznosti

Da kazem svom telu "dosta" i da sanjam bilje

Prste oci sluh drugacije rasporedjene

U sumi negoli u telu

Categories: branko, branko miljkovic, ljubav, ljubav poezije, miljkovic, pesme, pesnik, poezija, srpska poezija