Uzalud je budim-Branko Miljković

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
 zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu

zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen

Categories: branko miljkovic, ljubav, pesme, poezija, srpska poezija, uzalud je budim

O ljubavi i mrznji-Oskar Vajld

"Ljubav hrani masta kojom postajemo mudriji nego sto slutimo, bolji nego sto osecamo, plemenitiji nego sto jesmo. Njome mozemo zivot sagledati kao celinu, jedino njome i nicim drugim mozemo razumeti druge u njihovim stvarnim i u njihovim idealnim relacijama. Samo ono sto je lepo i sto je lepo zamisljeno moze hraniti ljubav. A mrznju moze hraniti sve."

De profundis

Categories: citati, de profundis, engleska knjizevnost, knjizevnost, literatura, ljubav, mrznja, oskar vajld, quotes

Ljubav poezije-Branko Miljkovic

Ja volim srecu koja nije srecna

Pesmu koja miri zavadjene reci

Slobodu koja ima svoje robove

I usnu koja se kupuje za poljubac 

Ja volim rec o koju se otimaju dve slike

I sliku nacrtanu na ocnom kapku iznutra

Cvetove koji se prepiru sa vremenom

U ime buducih plodova i prolecne casti 

Ja volim sve sto se krece jer sve sto se krece

Krece se po zakonima mirovanja i smrti

Volim sve istine koje nisu obavezne

Jer prava istina je stidljiva kao miris

Ja volim jucerasnje neznosti

Da kazem svom telu "dosta" i da sanjam bilje

Prste oci sluh drugacije rasporedjene

U sumi negoli u telu

Categories: branko, branko miljkovic, ljubav, ljubav poezije, miljkovic, pesme, pesnik, poezija, srpska poezija

Ljubav-Ivan V. Lalic

Već godinama učim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i restekastu lakoću

Tvojih pokreta, iza providnih zavesa popodneva;
Tako te više ne prepoznajem izvan pamćenja
Koje te predaje meni, i tako sve teže krotim
Struju vremena što ne prođe kroz tebe, kroz blagi metal

Tvoje krvi;
ako se menjaš, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagrađen oko jednog trenutka
Kao plod oko koštice, satkan od nestvarnog mesa
što ima ukus munje, ukus prašine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje kože.

Već godinama znam da nestajemo zajedno;
Ti progorena zvezdom moga sećanja, izvan koje
Sve manje te ima, ja lepo rasturen u tebi,
U svim popodnevima, u svim sobama, u svim danima,
U svemu što puni te polako, kao pesak
Postelju reke;
i taj naš trenutak
Traje duže od tuđe smrti.

Categories: ivan, lalic, literatura, ljubav, pesme, poezija

Marsel Prust- Jedna Svanova ljubav

Od svih nacina radjanja ljubavi, od svih klica rasejavanja te svete boljke, jedna od najdelotvornijih zacelo je onaj val nemira koji nas nekad preplavi. Kocka je onda bacena, i ono bice s kojim nam je u tom trenutku drago da budemo, njega cemo voleti. Nije cak ni potrebno da nam se ono do tad svidelo vise niti cak onoliko koliko druga. treba samo da nasa zudnja prema njemu postane iskljuciva. A taj je uslov ostvaren ako- u casu kad nam je to bice nedostajalo- umesto da samo trazimo zadovoljstva koja nam je pruzala njegova privlacnnost, odjednom nastupi u nama jedna potreba puna strepnje, ciji je predmet samo to bice, potreba besmislena, koju je zbog zakona ovog sveta nemogucno zadovoljiti a tesko izleciti-besmislena i bolna potreba da ga posedujemo.

Categories: citati, francuska knjizevnost, knjizevnost, ljubav, marcel proust, odlomci, u potrazi za izgubljenim vremenom, zaljubljenost