Lista knjiga za citanje Skota Ficdzeralda

Skot Ficdzerald je 1936.godine predložio bolničarki Doroti Ricardson 22 knjige koje je smatrao vaznim, prenosi Open Culture. Doroti je negovala knjizevnika koji je u tom periodu boravio u hotelu "Groove Park. Inn" dok je njegova supruga Zelda lezala u obliznjoj bolnici. Na listi se nalaze Prust, Ibzen, Stendal i drugi naslovi:

1.Sestra Keri,  Teodor Drajzer
2.Zivot Isusov, Ernest Renan
3.Lutkina kuca, Henrik Ibzen
4.Vinesburg, Ohajo, Servud Anderson
5.Prica starih zena, Arnold Benet
6.Malteski soko, Dasel Hamet
7.Crveno i crno, Stendal
8.Kratke priče Gi de Mopasana
9.Istorijski uvid u savremenu psihologiju, Gardner Marfi
10.Price Antona Cehova,priredio Robert Linskot
11.Najbolje americke humorističke kratke price, urednik Aleksander Jesup
12.Pobeda, Dzozef Konrad
13.Pobuna andjela, Anatol Franc
14.Drame Oskara Vajlda
15.Svetiliste, Villijam Fokner
16.U seni devojaka cvetova, Marsel Prust
17.Oko Germantovih, Marsel Prust
18.Svanov put, Marsel Prust
19.Juzni vetar, Norman Daglas
20.Bastenska zurka, Ketrin Mejnsfild
21.Rat i mir, Leo Tolstoj
22.Dzon Kits i Persi B. Seli: Kompletna poetska dela

Categories: americka knjizevnost, books, citati, knjige, knjizevnost, literature, reading list, scott fitzgerald, skot ficdzerald, veliki getsbi

Mark Tvenove duhovite marginalije

Hemingvej je jednom prilikom rekao da je sva moderna americka knjizevnost proistekla iz knjige Marka Tvena "Avanture Haklberi Fina".
Manje poznate a podjednako zanimljive za sve ljubitelje ovog knjizevnika jesu njegove kriticke aspiracije koje se ogledaju u velikom broju beležaka-napomena koje se mogu pronaci na marginama knjiga koje je posedovao.
Naime,u njegovoj biblioteci veliki broj knjiga ispunjen je olovkom dopisanim komentarima na racun prevoda odredjenih dela, vrednosti pojedinih romana ali i jednostavnih posveta knjiga svojoj cerki.
Neki od najzanimljivijih komentara su sledeci:

Prevod John Dryden-ovog "Plutarhovog zivota" izgleda da je bas zasmetao Tvenu koji je na knjizi dopisao:

“translated from the Greek into rotten English by John Dryden; the whole carefully revised and corrected by an ass.”

Tven nije stedeo ni svog prijatelja Radjarda Kiplinga

Beleske na marginama Melvilove knjige Saragota iz 1901 pokazuju da ni on nije prosao bolje.
Tven je preimenovao naslov u "Saratoga in 1891 or The Droolings of an Idiot".

Takodje, neka dela je okraterisao kao:Wailings of an Idiot.
Kako se ne bismo pitali na sta je zapravo mislio upravo ovaj komentar na knjizi dobro ilustruje sta je Tven mislio o Melvilyu : little minded person.

Kompletnu arhivu Tvenovih belezaka na marginama knjiga i posveta mozete pronaci na sajtu NewYorkTimes

Categories: americka knjizevnost, beleske, citati, haklberi fin, knjizevnost, kritika, mark, mark tven, napomene, twain

"Vazduh i svetlost i vreme i prostor": Carls Bukovski

"… znaš, ili sam imao porodicu ili posao, nešto
mi je oduvek stajalo na
putu
ali sada sam
prodao kuću, našao sam to
mesto, ogroman studio, trebalo bi da vidiš prostor i
svetlost,
prvi put u životu imam mesta i vremena da
stvaram.“

ne, dragi moj, ako ćeš da stvaraš
stvaraćeš, makar radio
16 sati dnevno u rudniku
ili
ćeš stvarati u maloj sobi sa 3 deteta
dok si na socijalnoj pomoći,
stvaraćeš i kad su ti deo uma i deo
tela razneti,
stvaraćeš slep
obogaljen
dementan,
stvaraćeš s mačkom koja ti se penje uz
leđa dok se
čitav grad trese od zemljotresa, bombardovanja,
poplave i požara.

vazduh i svetlost i vreme i prostor
nemaju ništa s tim
i ne stvaraju ništa
osim možda dužeg života za nalaženje
novih
izgovora.


vazduh i svetlost i vreme i prostor

Categories: americka knjizevnost, books, carls bukovski, citati, o stvaranju, pesme, poezija, quotes

Hemingvejeva pariska autobiografija-recenzija

"Ako je čovek bio te sreće i živeo u Parizu kao mlad, onda bilo kuda krenuo u toku života on će biti sa njim, jer Pariz je pokretni praznik."

U knjizi Pokretni praznik, Ernest Hemingvej opisuje Pariz iz dvadesetih godina 20 veka, grada koji je bio centar intelektualne elite toga doba.

Pisci su pukom slučajnošću nailazili jedni na druge u "Klozeri d Lila" ili nekoj od posećenijih kafana i uz vino raspravljali o životu i umetnosti.

Kroz knjigu se provlače priznata knjićevna imena poput Džojsa i Paunda, dok se najviše pažnje posvećuje piščevom odnosu sa Skotom Ficdžeraldom i Gertrudom Stajn.

"Žena teške građe kao seljanka koja govori sve vreme" davala je savete Hemingveju da kupuje slike umesto odela dok jednu od najinteresantijih delova knjige čini rasprava imeđu pisca i gospoćice Stajn o njenoj poznatoj tezi da su svi oni generation perdue.

Za Ficdžeralda, Hemingvej kaže:

"Njegova darovitost bila je prirodna kao i šare koje je prah iscrtao na krilima leptira. U pravo vreme on je toga bio nesvestan kao i leptir, i nije ni primetio kada su šare pokvarene i zbrisane. Docnije, postao je svestan svojih oštećenih krila i kako su ona bila načinjena te je naučio da misli, ali više nije mogao da leti jer je bio izgubio ljubav za letenje i sećao se samo vremena kada mu za to nije bio potreban nikakav napor. "

 Hemingvej piše uverljivo u onom kontekstu da daje konkretne opise svog puta do Luvra iz ulice u kojoj stanuje do opisa Klozeri d Lila kafane u kojoj je prijatno sedeti u jesen sa stolovima u senci drveća ali propušta da da ista više od toga.

Izuzev izvesnih manje-više senzacionalističkih detalja iz svog života i odnosa sa određenim književnicima i ljudima oko sebe koji mogu zadovoljiti potrebu ljubitelja autobiografija, sama knjiga ne nudi ništa što bi čitaoca intelektualne provinijencije moglo zadovoljiti.

Kao izvesna vrsta turistickog vodiča kroz Pariz 20.veka i životne dogodovštine Ernesta Hemingveja u istom knjiga predstavlja uspešan poduhvat, ali u onom delu u kojem se naziva romanom ostaje samo pokušaj.

Categories: americka knjizevnost, ernest, hemingvej, moveable feast, Pariz, pokretni praznik, putopis, recenzija, skot ficdzerald

Carls Bukovski-Voznja kroz pakao

Ljudi su umorni, nesrecni i promaseni,ljudi su

ogorceni i osvetoljubivi, ljudi su izigrani i uplaseni,

ljudi su besni i neinventivni,

i ja vozim medju njima autoputem dok oni

prikazuju u voznji sta je ostalo od njih-

neki su nadrkani, samovoljniji od drugih,

neki ne vole da budu prestignuti,

neki ne daju drugima da ih prestignu

neki uporno blokiraju trake

neki mrze novije,skuplje modele vozila

drugi u takvim kolima mrze starija kola.


autoput je circus jeftinih i sitnih emocija,

covecanstvo u kretanju, mnogi od njih dolaze

iz nekog mesta koje mrze i odlaze ka drugom

koje isto tako mrze i odlaze ka drugom

koje isto tako mrze

ili jos vise.

autoput je slika onog sto smo postali,a

masa saobracajnih nesreca i smrti sudar su

osakacenih bica, bednih i dementnih

zivota.

kada vozim autoputem vidim dusu ljudi

moga grada, i ona je ruzna,ruzna,ruzna:

Zivi su oglodali

svoje srce.

Categories: americka knjizevnost, carls bukovski, citati, ljudi, odlomci, pesma, poezija, voznja kroz pakao