Ljudi su umorni, nesrecni i promaseni,ljudi su
ogorceni i osvetoljubivi, ljudi su izigrani i uplaseni,
ljudi su besni i neinventivni,
i ja vozim medju njima autoputem dok oni
prikazuju u voznji sta je ostalo od njih-
neki su nadrkani, samovoljniji od drugih,
neki ne vole da budu prestignuti,
neki ne daju drugima da ih prestignu
neki uporno blokiraju trake
neki mrze novije,skuplje modele vozila
drugi u takvim kolima mrze starija kola.
autoput je circus jeftinih i sitnih emocija,
covecanstvo u kretanju, mnogi od njih dolaze
iz nekog mesta koje mrze i odlaze ka drugom
koje isto tako mrze i odlaze ka drugom
koje isto tako mrze
ili jos vise.
autoput je slika onog sto smo postali,a
masa saobracajnih nesreca i smrti sudar su
osakacenih bica, bednih i dementnih
zivota.
kada vozim autoputem vidim dusu ljudi
moga grada, i ona je ruzna,ruzna,ruzna:
Zivi su oglodali
svoje srce.
