”Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo ovo mi, ili tek naše mogućnosti?”Večiti dečak, pesnik, pisac, boem, scenarista, novinar i reditelj Mika Antić ime je koje nas prati od detinjstva i sa kojim smo preležali prve životne boli ali ono što je najbitnije naučili kako prolaziti kroz život a ipak ostati dete.
Njegovo utočište nikada nije bila stvarnost već je sve što je osećao, dodirivao i video bilo ono nerealno u njemu.
"Šta treba jutru da me uhodi? Da hoda za mnom na prstima. Valja vaspitavati tu prirodu. Zar ona ne razume da sam isuviše mnogostruk za ovaj pljosnati svet ? Živim užasno zbijen život. U stvari, ja sam san koji sebe sanja."
Mika nas je naučio da hodamo koracima snova i da ne pristajemo. Naučio nas je buntu i nezaboravljanju na igru :
"Čim igra dobije pravila pretvara se u zamor.I sa igrom se treba igrati."
Rođen je 14.marta 1932. godine u Mokrinu u kojem je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Kikindi i Pančevu a studirao je u Beogradu.
Posle par položenih ispita pridružuje se mornarici a po povratku kući odlučuje da se oženi. Poznat kao boem i ljubavnik, ženio se tri puta. Verovao je da ne postoje druge ljubavi već da se čoveku u životu stalno dešavaju samo prve ljubavi:
Posle par položenih ispita pridružuje se mornarici a po povratku kući odlučuje da se oženi. Poznat kao boem i ljubavnik, ženio se tri puta. Verovao je da ne postoje druge ljubavi već da se čoveku u životu stalno dešavaju samo prve ljubavi:
“Ako je zaista ljubav u pitanju tu brojanju nema mesta.”
Prema svojim rečima nikada nije napisao prvu pesmu, samo drugu. Prvu je u trećem osnovne za sastav prepisao iz knjige pesama Desanke Maksimović.
Od svoje druge pesme do smrti pisao je mnogo prerađujući stalno pesme, premeštajući ih iz jednog ciklusa u drugi, iz jedne zbirke u drugi praveći muku urednicima koji su objavljivali njegova dela. Kroz svoju poeziju Mika je zapravo pokušao da spozna sebe koristeći kao izvor uspomene i sećanja iz detinjstva.
Kada je saznao da je bolestan napisao je Horoskop i Tako zamišljam nebo, svoja dva testamenta.
U Horoskopu Mika se obraća sinu i u toj zbirci iskazuje svu svoju brigu za njega:
Od svoje druge pesme do smrti pisao je mnogo prerađujući stalno pesme, premeštajući ih iz jednog ciklusa u drugi, iz jedne zbirke u drugi praveći muku urednicima koji su objavljivali njegova dela. Kroz svoju poeziju Mika je zapravo pokušao da spozna sebe koristeći kao izvor uspomene i sećanja iz detinjstva.
Kada je saznao da je bolestan napisao je Horoskop i Tako zamišljam nebo, svoja dva testamenta.
U Horoskopu Mika se obraća sinu i u toj zbirci iskazuje svu svoju brigu za njega:
"Ćutanje ovog razgovora ostavljam u amanet svom sinu Vuku Antiću, sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor."
U drugoj testamentarnoj knjizi Kako zamišljam nebo pokušao je da nam kaže da je jedina vredna komunikacija medju ljudima zvezdana komunikacija i završio je Besmrtnom pesmom.
Dana kada je Mika umro, 24.juna 1986.godine otvoreno je pismo adresovano na Dudu iz komšiluka sa pesnikovom željom :
Dudo,
Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.
M. Antić
Dana kada je Mika umro, 24.juna 1986.godine otvoreno je pismo adresovano na Dudu iz komšiluka sa pesnikovom željom :
Dudo,
Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor.
M. Antić
Tako je i bilo. Besmrtna pesma je pročitana i niko nije držao govor:
http://www.cafedefloreparis.blogspot.com/2014/03/besmrtna-pesma-miroslav-mika-antic.html
