Pismo Franca Kafke iz 1917.godine upuceno Felici Bauer

Franc i Felice

Da se u meni bore dvojica, to znaš. Da onaj bolji od dvojice, pripada Tebi, u to sam poslednjih dana najmanje sumnjao. O toku borbe si čitavih pet godina bila obaveštavana rečju i ćutanjem, i naizmenično, i jednim i drugim, što je Tebi, većinom, donosilo patnju. Ako pitaš da li je to uvek bilo istinito, mogu reći da se ni prema jednom čoveku nisam više suzdržavao da svesno ne lažem kao prema Tebi.
Nekih prikrivanja je bilo, a laži veoma malo, pod pretpostavkom da uopšte može biti "veoma malo laži".
Ja sam lažljiv čovek, na drugi način ne mogu da održim ravnotežu, moj čun je veoma krhak. Ako sebe preispitam kakav mi je konačan cilj, proizilazi da ja zapravo ne težim da postanem dobar čovek i da odgovorim zahtevima najvišeg suda, već sasvim suprotno, težim za tim da sagledam čitavu ljudsku i životinjsku zajednicu, spoznam njihove osnovne sklonosti, želje, etičke ideale, da ih svedem na jednostavne obrasce, i da se, što je moguće pre, razvijem u tom pravcu do tog stepena da se svima umilim i to (ovde nastaje skok) toliko umilim da bih na kraju, ne gubeći ničiju ljubav, kao jedini grešnik koga neće peći, sve one niskosti što se kriju u meni smeo da izvodim otvoreno, naočigled celog sveta. Sažeto rečeno, meni je stalo malo do ljudskog suda, pa i taj sud hoću da prevarim, doduše bez prevare.(...)
(...) Uostalom, poveriću ti jednu tajnu u koju u ovom trenutku ni sam ne verujem (iako bi me u nju mogla ubediti tama koja se u daljini oko mene spušta kad pokušavam da radim ili mislim), ali koja, ipak, mora da je istina: ja više neću ozdraviti. Upravo zato što to nije tuberkuloza koja se leči ležanjem i posebnom negom, već jedno oružje čija krajnja neophodnost ostaje dok živim. A oboje ne možemo ostati živi.
                                                                                                                                                                                          -Franc

Categories: ceska knjizevnost, citati, felice bauer, franc kafka, franz kafka, knjizevnost, pisma, pismo ocu

O mackama i piscima

Suprotno uvrezenom misljenju, ove fotografije i izjave poznatih pisaca potvrdjuju da su macke najbolji covekov prijatelj:

 “A cat has absolute emotional honesty: human beings, for one reason or another, may hide their feelings, but a cat does not.”

—Ernest Hemingway

“One cat just leads to another.”

—Ernest Hemingway

“I sometimes longed for someone who, like me, had not adjusted perfectly with his age, and such a person was hard to find; but I soon discovered cats, in which I could imagine a condition like mine, and books, where I found it quite often.”

Julio Cortazar

“when I am feeling

low

all I have to do is

watch my cats

and my

courage

returns.

I study these

creatures.

they are my

teachers.”

—Charles Bukowski, “My Cats”

“When a man loves cats, I am his friend and comrade, without further introduction.”

—Mark Twain, Who Is Mark Twain?

“You belong to another time. You are lord

of a place bounded like a dream.”

—Jorge Luis Borges, “To a Cat”

“I wish I could write as mysterious as a cat.” 

—Edgar Allan Poe

“The cat does not offer services. The cat offers itself.”

—William S. Burroughs, The Cat Inside

“How absurd these words are, such as beast and beast of prey. One should not speak of animals in that way.”

—Hermann Hesse, Steppenwolf

“And I a smiling woman. 

I am only thirty. 

And like the cat I have nine times to die.”

—Sylvia Plath, “Lady Lazarus”

“I learned a world from each

one whom I loved;”

—Allen Ginsberg, “I learned a world from each”

Izvor:
http://www.buzzfeed.com/harpercollins/16-famous-writers-and-their-cats-9npd

Categories: alan grinsberg, carls bukovski, citati, edgar alan po, ernest hemingvej, herman hese, horhe luis borhes, hulio kortasar, knjizevnost, ljubimci, macke, mark tven, pisci, semjuel beket, silvija plat

Ingmar Bergman o Hičkoku, Trifou i drugim rediteljima

""Pravljenje filmova" je za mene prirodna potreba poput gladi ili žeđi. Neko sebe ostvaruje pisanjem knjiga, planinarenjem, udaranjem svoje dece ili igranjem sambe. Ja se ostvarujem pravljenjem filmova" reči su jednog on najboljih švedskih filmskih reditelja i scenarista Ingmara Bergmana.

Bergman je odgajan pod strogim nadzorom svog oca, luteranskog sveštenika i traumatična iskustva iz detinjstva imaće veliki uticaj na njegovo kasniji filmski i pozorišni rad.

U pozorište se zaljubljuje sa pet godina kada je prvi put pogledao predstavu a sa devet osniva lutkarsko pozorište ispod stola u svojoj sobi za igru.

U fimsku industriju ulazi 1944. kao pisac scenarija za film Mučenje Alfa Sjeberga, a karijeru u istoj završava kao najveći skandinavski filmski reditelj.

Često karakterisan kao težak čovek i saradnik nije se libio da iznese svoje mišljenje o kolegama rediteljima i njihovom delu:

O Žan Luk Godaru: Nikada nisam cenio ni razumeo njegove filmove...Smatram da su njegovi filmovi izveštačeni, intelektualni, egocentrični i iskreno dosadni...Uvek sam mislio da je on pravio filmove za kritičare.

O Mikelandjelu Antonioniju: "mislim da nikada do kraja nije izučio zanat. On je esteta. Ako mu je potrebna određena vrsta puta za Crvenu pustinju, on će ofarbati sve kuće u prokletoj ulici. To je ponašanje jednog estete. Veliku pažnju je posvećivao jednoj sceni, ali nije shvatio da je film ritmično smenjivanje slika, živ proces, kretanje, za njega to je bila jedna scena, pa druga, pa treća. Da, naravno, bilo je briljantnih delova u njegovim filmovima.. ali ne razumem zbog čega je Antonioni toliko cenjen."

Za Alfreda Hičkoka je smatrao da je "dobar tehničar. Postoji nešto u Psihu, određeni momenti. Psiho je jedan od njegovih najinteresantnijih filmova zato što je morao da ga uradi jako brzo sa minimalnim sredstvima. Imao je malo novca i ovaj film govori dosta o njemu. Ne baš dobre stvari. Potpuno je infantilan, i voleo bih da znam više- ne, ne želim da znam- o njegovom ponašanju prema, ili pre, protiv žena. Ali je sam film veoma interesantan."

O Federiku Feliniju: On je jako intuitivan. Kreativan je, intuitivan, on je snažna sila. On gori iznutra takvom vatrom. Kolabira. Razumete šta hoću da kažem? Vrelina koja proizilazi iz njegovog kreativnog uma ga topi. Ona mu izaziva fizički bol. Onoga dana kada uspe da iskontroliše tu vrelinu i oslobodi je, tada će snimiti filmove koje niste nikada pre videli u svom životu. On je bogat. Kao svaki pravi umetnik, vratiće se jednog dana svojim korenima. Pronaćiće svoj put nazad.

Fransoa Trifo: Dopao mi se mnogo Trifo, cenio sam ga. Njegov način povezivanja sa publikom, pričanja priče podjednako je fascinatnan i privlačan. Nije isti kao način na koji ja pričam priču ali deluje savršeno u korelaciji sa filmskim medijem.

O Andreju Tarkovskom: Kada film nije dokument onda je san. Zato je Tarkovski najveći. On se tako prirodno kreće po sobi snova. On ne objašnjava. Šta bi uopšte trebao da objašnjava? On je gledalac, sposoban da predstavi svoje vizije u tako nezadrživom, ali najspremnijem mediju. Oduvek sam udarao po vratima soba kojima se on tako prirodno kretao. Samo nekoliko puta uspeo sam tek da provirim .Većina mojih svesnih napora završila se zastrašujuće neuspešno: Zmijsko jaje, Dodir, Licem u lice, itd.

Izvor: Bergmanorama

Categories: alfred hickok, andrej tarkovski, citati, federiko felini, film, Fransoa Trifo, ingmar bergman, mikelandjelo antonioni, svedski film, žan luk godar

Tomas Bernhard-Gubitnik (2)

"Ko ne ume da se smeje tog ne treba shvatati ozbiljno."

"Ako nam nešto smeta, moramo to ukloniti, rekao je Glen, pa makar to bio i jasen. I ne smemo ni da pitamo da li smemo da oborimo jasen, tako samo oduzimamo sebi snagu. Ako prvo pitamo, već smo toliko oslabljeni da to za nas ože biti štetno, štaviše i pogubno, rekao  je pomislih."

"Prijateljstva su, pomislih, na kraju krajeva, kao što pokazuje iskustvo, trajno moguća jedino ako se grade na odgovarajućem zaleđu učesnika, pomislih, sve drugo je pogrešan zaključak. "

"Jednostavni ljudi, međutim, ne razumeju komplikovane, i odbijaju ih od sebe, bezobzirnije nego bilo ko drugi, pomislih. Najveća je zabluda verovati da takozvani jednostavni ljudi mogu nekoga da spasu. Čovek ode kod njih u najvećoj nevolji, a oni ga bace u još dublji očaj. A i kako bi na ekstavagantan način spasavali nekoga ko je tako ekstavagantan, pomislih."

"Glen je umro u vereme koje je za njega najpogodnije, onaj koji se ubija ne ubija se nikada u vreme koje mu najviše odgovaraa, dok takozvana prirodna smrt uvek nastupa u najpogodnijem trenutku.
Bežimo iz jednog u drugo i uništavamo sami sebe, govorio je. Uvek samo bežimo, sve dok ne prestanemo da postojimo, govorio je. "

Categories: austrijska knjizevnost, citanje, citati, gubitnik, knjizevnost, literatura, loser, odlomci, thomas, tomas bernhard

Malatestiana-najstarija evropska biblioteka

Biblioteka Malatestiana nalazi se u Ceseni, Italiji i predstavlja prvu biblioteku u Evropi dostupnu i za javnost.
Upravo zbog svoje dostupnosti po prvi put javnosti nije bilo moguće pozajmljivanje knjiga već su se knjige koje su bile vezane lancima za klupe mogle čitati samo u biblioteci.
Ovo jedinstveno humanističko zdanje čiji  je dizajn karakterističan za period italijanske Renesanse uspelo je od izgradnje do današnjih dana da sačuva svoj izvorni izgled uprkos svim ratovima i potencijalnim situacijama koje su mogle da ga oštete. Izgradnja biblioteke započeta je prema naređenju kralja Malatesta Novele jer je monasima bio potreban prostor za učenje i trajala je od 1447 do 1452.godine.
Athitekta Mateo Nuti dizajnirao je prelepi rektangularni plan koji je postao model i inspiracija za svešteničke biblioteke.
500 godina stara biblioteka sadrži 17,000 autografa i pisama i 250 000 izdanja- uključujući i preko 4000 knjiga iz 1500-ih, 1753 manuskripta iz 16 i 17 veka i čak najmanju knjigu na svetu koju je moguće čitati bez lupe za uvećavanje.
Reč je o pismu koje je Galileo Galilej napisao Kristini od Lorene, štampanom 1897. veličine 15x9mm.

Izvor sadržaja:

http://en.wikipedia.org/wiki/Malatestiana_Library

http://www.italianways.com/the-malatestiana-library-cesena-2/ (izvor fotografijja)

http://it.wikipedia.org/wiki/Biblioteca_Malatestiana

Categories: biblioteka, galileo galilej, italija, knjige, malatestiana, manuskripti