Jedan muškarac i jedna žena sreću se tri puta u zoru, u holu hotela, u različitim dobima svog života, u momentima koji su ključni za oboje i u kojima će jedno u drugom naću spas. Svaki od ta tri susreta biće istovremeno njihov prvi, poslednji i jedini susret. To je moguće jer žive u jednom vremenu koje ne postoji u svakodnevnom iskustvu ''vremenu koje nam književnost ponekad dočara, i to je jedna od njenih privilegija.''
''Ali žena je rekla da veliki broj ljudi sanja o tome da počne iz početka, i dodala je da je to zapravo dirljivo, a ne nenormalno. Rekla je da posle, u suštini, gotovo niko ne počne iz početka, ali da ne možemo ni da zamislimo koliko vremena ljudi provedu maštajući da to urade, i često baš dok su usred nekog ličnog haosa, ili života koji bi želeli da napuste. Ona je nekada davno imala dete i dobro se seća kako ju je povremeno hvatala panika što je sama sa njim, tako malim, i tada je jedini spas nalazila u tome da ozbiljno razmišlja da sve napusti i počne iz početka. Smišljala je kome će da ga ostavi, i već je znala kako će promeniti frizuru i gde će otići da traži posao kako bi počela iz početka. Pri pomisli na to kako će tada provoditi večeri i noći, odmah bi se osetila bolje. Provodiće čitave večeri jedući na kauču, ili će izaći i otići u krevet s nekim muškarcem, uradiće to uz sve mere opreza, a onda će ustati iz kreveta i pokupiti svoje stvari, bez trunke griže savesti. Bilo je dovoljno da o tome razmišlja i već bi se osetila kako joj se topi neka grudva u grudima i kako je obuzima sreća, kao da je zaista nešto razrešila. Tada bi postala veoma nežna prema detetu, i iznenadno ozarena, i majka. Dete bi to primetilo, osetilo bi to, poput životinjice, i opustilo se u njenom naručju, a pogled bi mu postao znatiželjan. Sve bi, kao nekom čarolijom, izgledalo mnogo lepše i bolje. Dodala je da je tada imala sedamnaest godina.''
''Čovek ju je neko vreme gledao, a zatim ju je upitao da li je počela iz početka, na način na koji je maštala dok je bila s detetom. Da, odgovorila je žena, i znate li šta sam shvatila? Čovek nije odgovorio. Shvatila sam da se niko zapravo ne menja, ne postoji način da se promeniš, kakav si kao dete takav ćeš ostati do kraja života, ne počinjemo iz početka da bismo se promenili. Pa zbog čega onda?, upitao je čovek. Žena je nekoliko trenutaka ćutala. Nije primetila da joj je čaršav skliznuo s grudi, ili nije marila. Možda je to i htela. Počinjemo iz početka da bismo promenili sto, rekla je. Neprestano mislimo da smo se zatekli u pogrešnoj partiji i da bismo s našim kartama mogli bog zna šta da uradimo samo ako sednemo za drugi sto. Ona je ostavila dete majci i počela iz početka u drugom gradu, s drugim zanimanjem, drugim načinom odevanja. Verovatno je želela da ostavi iza leđa sve ono što nije bilo moguće razrešiti. Nije se više dobro sećala. Ali je svakako bila umorna od silnih poraza. Kao što sam vam rekla, dodala je, nemoguće je promeniti karte, preostaje nam samo da promenimo sto za kartanje.Jeste li našli svoj?, upitao ju je muškarac.Da, odgovorila je žena samouvereno, to je jedan ogavan sto, svi varaju, novac je prljav, a ljudi su šljam.Divota...Ne mogu mnogo da izvoljevam, s obzirom na karte kojima raspolažem.Šta to znači?Brljiva sam, ne preterano pametna, i suviše zla. I ništa u životu nisam uspela da završim. Jel' vam to dovoljno?Šta znači zla?Nisam osetljiva na ljudsku patnju. Povremeno u njoj uživam. ''
''Nikada niste napravili nijednu grešku?Napravio sam mnoge, ali nikada nelogične. ''
''Čovek je malo razmislio. Zatim je rekao da treba biti oprezan kada si mlad, jer će svetlost koja nas u mladosti obasjava biti svetlost u kojoj ćemo zauvek živeti, premda on nikada nije razumeo zašto je to tako. Ali je znao da je tako. Rekao je da su mnogi, na primer, u mladosti melanholični, a onda se dogodi da takvi ostanu zauvek. Ili odrastaju u senci, a onda ih senka prati čitavog života. I zato treba izbegavati zloću, jer u mladosti ona izgleda kao luksuz koji možemo sebi da priuštimo, ali to naprosto nije tačno, zloća je, naprotiv, nalik nekom hladnom svetlu u koje sve gubi boju, gubi je zauvek. Rekao je takođe da je i on, na primer, odrastao u nasilju i tragediji, i morao je da prizna da usled spleta nesrećnih okolnosti nikada više nije uspeo da izađe iz tog svetla, premda je tokom života uglavnom sve činio u dobroj nameri, s jedinim ciljem da sve uradi kako treba, i u tome je, u suštini, i uspeo, al nesporno u jednom svetlu koje je, uprkos svemu, uvek bilo tragično i nasilno, s retkim lepim trenucima koje usotalom, nikada neće zaboraviti. ''
'' Ako nekog zaista voliš, ali zaista, ne mora da znači da je najbolje da s njim živiš. ''
''Razmišljala je o tajanstvenoj postojanosti ljubavi unutar stalno promenljive bujice života.''
