Uzalud je budim-Branko Miljković

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
 zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu

zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen

Categories: branko miljkovic, ljubav, pesme, poezija, srpska poezija, uzalud je budim

Propast laganja i drugi eseji-Oskar Vajld

"Na kraju krajeva šta je to sitna laž? Naprosto ona koja samu sebe razotkriva. Za onoga koje toliko nemaštovit da proizvodi dokaz kako bi potkrepio laž, bolje bi bilo da od početka govori istinu."

"Doista, ono što je interesantno kod ljudi iz dobrostojećeg društva jeste maska koju svako od njih nosi, a ne stvarnost koja se krije iza maske. Porazno je to priznati, ali svi smo sazdani od iste tvari.

Razlikujemo se jedni od drugih isključivo po nebitnim osobinama: po odelu, manirima, boji glasa, religioznim opredeljenjima, po spoljašnosti, uobičajenim dosetkama i sličnom. Što više analiziramo ljude, to nam se razlozi za analizu čine sve manjim. Pre ili kasnije čovek dolazi do one užasne univerzalnosti kojoj je ime ljudska priroda."

"Sama umestnost zaista je oblik preterivanja, a odabir, koji je srž umetnosti, samo je pojačani vid prenaglašavanja."

"Gledati nije isto što i videti. Nijedna stvar nije viđena dok nije viđena njena lepota. Tada i samo tada ona zadobija egzistenciju. Ljudi danas vide maglu ne zato što ima magli, nego zato što su im pesnici i slikari ukazali na tajanstvenu čaroliju takvih efekata."

"Kada nam ljudi pričaju o drugima to je mahom dosadno. Kada govore o sebi skoro uvek su zanimljivi, i ako bismo mogli da im zatvorimo usta kad nam dojade, onako lako kao što zatvaramo knjigu od koje smo se umorili, bili bi apsolutno savršeni."

"U današne vreme svaki čovek ima svoje sledbenike, ali uvek je Juda onaj koji piše biografiju.

Bojim se da je tako. Nekad smo svoje heroje kanonizovali. Savremeni metod je da ih vulgarizujemo. Jeftina izdanja velikih knjiga mogu da budu sjajna, ali jeftina izdanja o velikim ljudima su apsolutno odvratna."

"Čini mi se da muzika za mene uvek tako deluje. Ona gradi u nama neku prošlost za koju nismo znali, i ispunjava nas osećanjem tuge zbog koje nismo prolivali suze."

Categories: citati, engleska knjizevnost, eseji, knjizevna kritika, knjizevnost, oskar vajld, propast laganja

Crtacko umece Franca Kafke

Franc Kafka jedan je od najznacajnijih pisaca 20. veka cija su gotovo sva dela objavljena posthumno zahvaljujuci njegovom prijatelju Maksu Brodu a suprotno Kafkinoj želji da ona budu spaljene.
Manje poznati su Kafkini crteži pronadjeni u pismima koje je Kafka pisao svojoj verenici Felici Bauer i u njegovim dnevnicima. Svoje crteze je, barem prema svedocenjima Gustava Janusa dozivljavao kao intimnu stranu sebe:

"Nakon sto sam mu prisao, spustio je olovku na papir na kojem su se nalazile skice uzurbano nacrtanih cudnih figura.

Crtao si?

Kafka se nasmejao i rekao: Ne. Tosu samo skrabotine.

Mogu li da pogledam? Kao sto i sam znas, veoma me interesuje crtanje.

Ali ovo nisu crtezi namenjeni za pokazivanje bilo kome. Potpuno su licni, i stoga necitki hijeroglifi.

Uzeo je parce papira i bacio u kantu koja se nalazila iza njegovog pisaceg stola.

Moje figure nemaju standardne proporcije. Nemaju sopstveni horizont. Perspektiva oblika koji pokusavam da zabelezim nalazi se izvan papira, na drugom kraju nezaostrene olovke-u meni!"

Izdvajam nekoliko crteza koji su meni privukli paznju dok sabrane crteže Franca Kafke možete pronaći u knjizi Setnja po krovu koju je priredio Jovica Aćin u izdanju Geopoetike:

Tri trkaca iz "Nestanka" 1912/1913

Mislilac iz pisma upucenog Felici Bauer (10/13.1.1913)

Zena zmija iz "Dnevnika" 1917.godina

Setnja krovom bez pantalona

Macevanje-iz "Osam sinova" 1917.

Zlovoljan covek u crnom odelu-iz "Dnevnika" (14.10.1921)

Konj i jahac-iz "Aforizama" 1917.

Mama Kafka cita (gore)-iz "Dnevnika" (2.10.1911)

Dvojica koji cekaju-iz "Procesa" 1914/1915

Tri trkaca-iz "Nestanka", 1912/1913.

Izvori:
http://cultura.elpais.com/cultura/2011/07/04/album/1309730401_910215.html#1309730401_910215_0000000000
http://link.springer.com/article/10.1007%2FBF02093071#page-1

Categories: ceska knjizevnost, crtezi, franc kafka, franz kafka, knjizevnost, prikazi, umetnost

Odlomak iz knjige "Pismo ocu"- Franc Kafka

5.februar 1918.

Nije to lenjost, ni zla volja, ni nespretnost-mada ima pomalo od svega toga, jer "gamad se izleze ni iz cega"- sto cini da mi nista ne polazi za rukom, ako se uopste moze govoriti o neuspehu, ni porodicni zivot, ni neprijateljstvo, ni brak, ni posao, ni knjizevnost- vec je u pitanju nedostatak tla, vazduha, zapovesti. Njih da stvorim, moj je zadatak, no ne kako bih, recimo, potom mogao da nadoknadim propusteno, vec da ne bih nista propustio, jer je zadatak skoro sasvim drugaciji.  To je cak najiskonskiji zadatak, ili je barem njegov odsjaj, kao kad pri usponu na vrh u proredjenom vazduhu covek moze iznenada da stupi u sjaj dalekog sunca. To nije ni izniman zadatak; on je zasigurno vec vise puta postavljen. Ono, da li u takvom obimu, ne znam. Koliko mi je poznato, sa sobom nisam doneo nijednu pretpostavku zivota, vec samo opstu ljudsku slabost. Njome sam se- u tom pogledu je ona dzinovska snaga- energicno prihvatio negativnih aspekata svog vremena, koje mi je veoma blisko i protiv koga nemam pravo da se borim, nego da ga u izvesnom smislu zastupam. Nisam imao nikakav nasledjeni udeo ni u najneznatnijem pozitivnom ni u krajnje negativnom aspektu koji je preobrce u nesto pozitivno. Nisam, kao Kjerkjegor, uveden u zivot, doduse, vec onemocalom rukom hriscanstva, niti sam, kao cionisti, uhvatio poslednji pes jevrejske molitvene odore koja odlece. Ja sam kraj ili pocetak.

Categories: citati, franc kafka, franz kafka, knjizevnost, odlomci, pisma, pismo ocu