четвртак, октобар 31

Online galerija fotografija  Pitera Lakeya
soba nemackog filozofa Adorna Horhkhajmera






 Adorno Horkhajmer













Basta Getea






Geteova basta








kolegijum u kojem je ziveo Hegel







Hegel-kolegijum

Koliba u kojoj je ziveo Martin Hajdeger






Hajdegerova koliba
Biblioteka Karla Marksa






Marks-biblioteka
Kuca u kojoj je ziveo Siler






Silerova kuca
Silerova soba






Silerova soba
Sopenhauerove knjige








Sopenhauer
Vigenstajnova soba




Vitgenstajn












среда, октобар 23

Gisele Freund,rodjen u Berlinu 1908.godine,  bio je jedan od najemintentijih evropskih fotografa, mozda najpoznatiji po portretima koje je radio.
Medju prvima je napravio fotografije u boji brojnih knjizevnika, poput Simon d Buvoar, Virdzinije Vulf i mnogih.drugih.







fotografija:Dzejms Dzojs, Silvija Bic i Adrijan Monijer u knjizari Shakespeare and Co u Parizu, 1938.












"You cannot find peace by avoiding your life."
fotografija:Virdzinija Vulf, London, 1939.









"Books are the mirrors of the soul."
fotografija: Radni sto Virdzinije Vulf, Saseks, 1965


















"Only those who will risk going to far can possibly find out how far one can go."
fotografija: T.S Eliot, London 1939












“We must become so alone, so utterly alone, that we withdraw into our innermost self. It is a way of bitter suffering. But then our solitude is overcome, we are no longer alone, for we find that our innermost self is the spirit, that it is God, the indivisible. And suddenly we find ourselves in the midst of the world, yet undisturbed by its multiplicity, for our innermost soul we know ourselves to be one with all being.”
fotografija:Herman Hese, Montagnlia, 1962












"One is not born, but rather become a woman."
fotografija: Simon d Buvoar, na dan dobijanja Gonkurove nagrade, Pariz, 1954





















"...Jer ljudima nije dovoljno da trpe, oni hoce razlog."
fotografija: Semjuel Beket, Pariz, 1964

















"Lakse je umreti nego voleti
Zato ja sebe mucim zivotom
Ljubavi moja."
fotografija: Luj Aragon, Pariz, 1939
















"Very early in my life it was too late."
fotografija: Margaret Diras, Pariz, 1965




















"...ali zivot zna razdvojiti one koji se vole kao mi."
fotografija: Zak Prever, Vence, 1953



"… znaš, ili sam imao porodicu ili posao, nešto
mi je oduvek stajalo na
putu
ali sada sam
prodao kuću, našao sam to
mesto, ogroman studio, trebalo bi da vidiš prostor i
svetlost,
prvi put u životu imam mesta i vremena da
stvaram.“

ne, dragi moj, ako ćeš da stvaraš
stvaraćeš, makar radio
16 sati dnevno u rudniku
ili
ćeš stvarati u maloj sobi sa 3 deteta
dok si na socijalnoj pomoći,
stvaraćeš i kad su ti deo uma i deo
tela razneti,
stvaraćeš slep
obogaljen
dementan,
stvaraćeš s mačkom koja ti se penje uz
leđa dok se
čitav grad trese od zemljotresa, bombardovanja,
poplave i požara.

vazduh i svetlost i vreme i prostor
nemaju ništa s tim
i ne stvaraju ništa
osim možda dužeg života za nalaženje
novih
izgovora.


vazduh i svetlost i vreme i prostor

субота, октобар 19

Fotografija knjige Gubitnik u izdanju Loma
Ako nista vise ne budemo pili, umrecemo od zedji, ako nista vise ne budemo jeli, umrecemo od gladi, na te se mudrosti svode svi ti aforizmi, sem ako ih je napisao Novalis, ali je i Novalis govorio svakakve besmislice, kazao je, pomislih. 
U pustinji vapimo za vodom, tako otprilike glasi Paskalova maksima, kazao je, pomislih. Ako dobro pogledamo, od najvecih filozofskih planova ostaje nam samo bedni aforisticki ukus, rekao je, bez obzira o kojoj je filozofiji, bez obzira o kojem je filozofu rec, sve se mrvi kada toj stvari pridjemo sa svim svojim sposobnostima, a to znaci svim svojim duhovnim instrumentima, rekao je, pomislih. Sve vreme govorim o humanistickim naukama, a ne znam ni sta su to humanisticke nauke, o tome nemam pojma, rekao je, pomislih, govorim o filozofiji a pojma nemam o filozofiji, govorim o egzistenciji, a o tome nemam pojma, rekao je. Nasa polazna tacka jeste uvek ta da ni o cemu ne znamo nista i da o tome nemamo nikakvog pojma, rekao je, pomislih. Cim nesto zapocnemo, odmah se ugusimo u cudovisnom materijalu sto nam na raspolaganju stoji u svim oblastima, to je istina, rekao je, pomislih. I mada to znamo, uvek zapocinjemo svoje takozvane probleme duha, upustamo se u nemoguc poduhvat: da stvorimo proizvod duha. To je ludilo!-rekao je, pomislih. U stvari, osposobljeni smo za sve, isto tako, u stvari, nista nam ne polazi za rukom, rekao je, pomislih. Na jednu jedinu uspelu recenicu spali su nasi veliki filozofi, nasi najveci pesnici, rekao je, pomislih, to je istina, cesto nam u secanju ostaje samo jedna takozvana filozofska nijansa, nista vise, rekao je, pomislih. Proucavamo jedno ogromno delo, na primer Kantovo delo, ono se vremenom svede na malu istocno-prusku glavu Kantovu i na jedan sasvim nejasan svet od noci i magle koji zavrsava bespomocno kao i svi drugi svetovi, rekao je, pomislih. Hteo je da postane strasan svet, a od svega je ostao neki jadan detalj, rekao je, pomislih, tako je sa svim stvarima. Takozvano veliko svede se na kraju na tacku koja nam jos jedno deluje dirljivo jer je smesna, jer je dostojna sazaljenja. I Sekspir se svodi na nesto sto zasluzuje nas podsmeh ako smo tog casa vidoviti, rekao je, pomislih. Bogovi se na nasim kriglama za pivo vec dugo pojavljuju jedino sa bradom, rekao je, pomislih. Jedino se glupak divi, rekao je, pomislih. Takozvani covek od duha trosi se u delu koje je, kako on misli, od epohalnog znacaja, a na kraju ispada smesan, pa zvao se on Sopenhauer ili Nice, to je svejedno, mogao je to biti Klajst ili Volter, vidimo jednog dirljivog coveka koji zloupotrebljava svoju glavu i samog sebe dovodi na kraju ad absurdum. Covek koga je istorija prevazisla i pregazila. Velike mislioce smo zakljucali u sanduke s knjigama iz kojih zure u nas, osudjeni da zauvek ostanu smesni, rekao je, pomislih. Danonocno slusam jadikovanje velikih mislilaca koje smo zakljucali u nase sanduke za knjige, te smesne velicine duha, kao zbrckane glave iza stakla, rekao je, pomislih. Svi ti ljudi su se ogresili o prirodu, rekao je, izvrsili su kapitalan zlocin prema duhu, zato su kaznjeni i zato smo ih zauvek strpali u u sanduke za knjige. Jer, u nasim sanducima za knjige oni se guse, to je istina. Nase biblioteke su takoreci kazneni zavodi u kojima su zateceni velikani duha, Kant naravno, u samici kao i Nice, kao i Sopenhauer, kao i Paskal, kao i Volter, kao i Montenj, oni najveci su u samicama, svi drugi u grupnim celijama, ali svi su tu za sva vremena dragi moj, za sva vremena do beskonacnosti, to je istina. I jao onom od glavnih zlocinaca koji se usudi da pobegne, odmah je gotov i ismejan, to je istina. Covecanstvo ume da se odbrani od svih tih takozvanih velicina duha, rekao je, pomislih. Duh biva, gde god da se pojavi, odmah pobedjen i zakljucan i odmah biva, prirodno, obelezen kao zloduh, rekao je, pomislih, dok sam posmatrao tavanicu u gostinskoj sobi. 
Ali sve je to besmislica, to sto govorimo, rekao je, pomislih, to sto govorimo je besmislica i sav nas zivot je jedna opsta besmislica. To sam rano shvatio, tek sto sam poceo da razmisljam, odmah sam to shvatio, govorimo samo besmislice sve sto kazemo je besmislica, ali i sve ono sto nam se govori jeste besmislica, kao i sve sto se uopste govori, na ovom svetu su se do sada govorile samo besmislice, i, rekao je, zaista su se, prirodno, i pisale samo besmislice, jer to ne moze biti nista drugo do besmislica, kao sto nam dokazuje istorija, nastavio je, pomislih. Na kraju sam pobegao u pojam aforisticara, rekao je, i zaista sam jedanput, kada su me pitali o mojoj profesiji, rekao da sam aforisticar. Ali ljudi nisu razumeli ns sta sam mislio, kao i uvek kad nesto kazem oni ne razumeju, jer ono sto ja kazem ne znaci da sam rekao ono sto sam rekao, nastavio je, pomislih. Kazem nesto, sasvim drugo, tako sam ceo zivot morao da provedem u nesporazumima, iskljucivo u nesporazumima, rekao je, pomislih. Radjamo se i odmah bivamo, da se tacno izrazim, okruzeni nesporazumima, i iz tih se nesporazuma ne mozemo, dokle god postojimo, vise iskobeljati, mozemo da se napinjemo koliko nas je volja, nista ne vredi. Ovo opazanje moze napraviti svako, rekao je,  pomislih, jer svako neprekidno nesto govori i drugi ga ne razumeju, u toj tacki se ipak svi lazu, rekao je, pomislih. Jedan nesporazum nas dovodi u svet nesporazuma koji mi, sastavljeni od samih nesporazuma, moramo da podnosimo, i koji opet napustamo s jednim jediim velikim nesporazumom, jer smrt je najveci nesporazum, nastavio je, pomislih.         

петак, октобар 4

“Art altogether is nothing but a survival skill, we should never lose sight of this fact, it is, time and again, just an attempt -- an attempt that seems touching even to our intellect -- to cope with this world and its revolting aspects, which, as we know, is invariably possible only by resorting to lies and falsehoods, to hyprocrisy and self-deception, Reger said. These pictures are full of lies and falsehoods and full of hypocrisy and self-deception, there is nothing else in them if we disregard their often inspired artistry. All these pictures, moreover, are an expression of man's absolute helplessness in coping with himself and with what surrounds him all his life. That is what all these pictures express, this helplessness which, on the one hand, embarasses the intellect and, on the other hand, bewilders the same intellect and moves it to tears, Reger said.”